Ako postoji jedna stvar koja kod početnika izaziva najviše frustracije na prvim časovima vožnje, to je kvačilo. Auto se gasi, trza, „skače”, motor zavija ili krklja – i kandidat počinje da misli da „nema talenta za vožnju”. Da raščistimo odmah: nema veze sa talentom. Rad sa kvačilom je veština koja se uči, kao i svaka druga, i gotovo svako je u prvim danima ugasio auto bezbroj puta. Razlika između početnika i iskusnog vozača nije u daru, već u razumevanju šta se ispod papučica zapravo dešava. Hajde to da objasnimo do kraja.
Da biste vozili glatko, prvo morate da razumete čemu kvačilo služi. Motor automobila se stalno okreće dok radi. Točkovi, međutim, ne treba uvek da se okreću – ponekad auto stoji, ponekad menjate brzinu. Kvačilo (spojnica) je „prekidač” koji povezuje i razdvaja motor od menjača i točkova.
Kada pritisnete papučicu kvačila do kraja, vi razdvajate motor od točkova – motor radi „za sebe”, a auto može da stoji ili da menjate brzinu. Kada otpuštate kvačilo, vi postepeno ponovo spajate motor i točkove. Upravo to postepeno spajanje je ono što čini razliku između glatkog polaska i gašenja ili trzanja.
Ključni pojam koji morate da osetite jeste tačka spajanja (ili „tačka kvačila”) – trenutak tokom otpuštanja papučice kada motor počinje da prenosi snagu na točkove. Prepoznaćete je po tome što se zvuk motora malo promeni, auto blago „klekne” napred i oseti se da hoće da krene. Ceo trik glatke vožnje je u tome da naučite da osetite tu tačku i da u njoj zastanete na delić sekunde dok auto ne krene. Početnici greše na dva načina: ili prebrzo otpuste kvačilo (pa se auto trza ili gasi), ili predugo „voze na pola kvačila” (pa se spojnica nepotrebno troši). Pravi osećaj se gradi ponavljanjem – i baš zato prvih nekoliko časova deluje teško, a onda odjednom „klikne”.
Evo kako izgleda pravilan polazak na ravnom, onako kako to vežbamo sa kandidatima:
Prvo, pritisnete kvačilo do kraja i ubacite prvu brzinu. Zatim počinjete polako da otpuštate kvačilo dok ne osetite tačku spajanja (auto „oživi”). U tom trenutku, dok lagano i dalje otpuštate kvačilo, blago dodajete gas. Cilj je koordinacija – kako noga sa kvačila polako ide gore, tako noga na gasu polako ide dole. Kada auto krene i ubrza, kvačilo otpustite do kraja i nogu sklonite sa njega. Najčešća greška: nagli pokreti. Sve se radi meko i postepeno. Vožnja na malim brzinama je „balet nogu”, a ne nizanje naglih poteza.
Brzine (stepeni prenosa) postoje da bi se snaga motora prilagodila brzini kretanja. Niže brzine (prva, druga) daju snagu za polazak i malu brzinu; više brzine (treća, četvrta, peta) služe za veću brzinu uz manju potrošnju i tišu vožnju.
Pravilo za menjanje naviše: kako auto ubrzava i motor se „diže” u obrtajima, prebacujete na višu brzinu. Postupak je uvek isti – otpustite gas, pritisnite kvačilo do kraja, prebacite ručicu menjača u sledeću brzinu, pa otpustite kvačilo uz blago dodavanje gasa. Pri usporavanju, obrnuto, prebacujete na niže brzine. Početnici se često pitaju „u kojoj brzini treba da budem”. Vremenom to postaje osećaj – po zvuku motora i brzini kretanja. Ako motor „zavija” (previsoki obrtaji), vreme je za višu brzinu. Ako auto „vuče”, trese se i jedva ide, brzina je previsoka za tu situaciju i treba spustiti na nižu.
Auto se gasi iz jednog osnovnog razloga: kvačilo je otpušteno prebrzo ili bez dovoljno gasa, pa motor ne dobije dovoljno snage da pokrene auto i jednostavno „stane”. To se najčešće dešava pri polasku i u situacijama pod stresom (na raskrsnici, na uzbrdici, kad neko trubi iza vas).
Rešenje nije u tome da vozite „jače”, već mekše i strpljivije. Ako se ugasi – bez panike. Povučete ručnu ili zadržite kočnicu, vratite menjač u prazan hod, ponovo upalite auto i krenete iznova. Gašenje motora nije katastrofa ni greška koja vas definiše kao vozača; to je normalan deo učenja koji s vremenom potpuno nestane.
Vredi napomenuti: vozila sa automatskim menjačem nemaju papučicu kvačila i sama menjaju brzine, pa kod njih cela ova priča o tački spajanja otpada. Vožnja je u tom smislu jednostavnija. Ipak, savladavanje manuelnog menjača daje vam potpuniju kontrolu i fleksibilnost – sa položenom „manuelnom” vozite oba tipa, dok vas obučavanje samo na automatiku može ograničiti. O tome koji menjač izabrati za obuku najbolje je da se posavetujete sa svojom auto školom.
Kvačilo nije neprijatelj – to je samo veština koja na početku deluje nemoguće, a posle par nedelja postaje potpuno nesvesna radnja. Svaki vozač koji danas glatko kreće na uzbrdici nekada je gasio auto na istom mestu. Tajna je u razumevanju tačke spajanja, mekim pokretima i strpljenju prema sebi. U Auto školi FEST upravo na tome insistiramo – strpljiv pristup i tolerancija prema svakom kandidatu, jer znamo da glatka vožnja nije stvar talenta, već dobrog vođenja kroz prve korake. Posle njih, ostaje vam samo uživanje u vožnji.
