Vožnja u jesen donosi niz promena na koje se mnogi vozači ne pripreme na vreme. Posle suvih letnjih puteva odjednom se pojavljuju gusta magla, klizavo lišće, kiša i sunce koje u ranim jutarnjim satima zaslepljuje. Dan se skraćuje, pa se veliki deo puta do posla ili nazad vozi u sumrak i mraku. Ovaj period posebno je izazovan za mlade vozače, koji su obuku najčešće završili u lepom vremenu. U nastavku su saveti koji pomažu da se jesenji uslovi savladaju bez stresa.

Zašto je jesen jedno od najopasnijih godišnjih doba za vozače

Statistike iz mnogih evropskih zemalja pokazuju da broj nezgoda raste u oktobru i novembru. Razlog nije jedan, već kombinacija više faktora. Smanjena vidljivost zbog magle i ranog mraka, kolovoz koji je vlažan i prekriven lišćem, kao i hladna jutra sa prvim mrazom, zahtevaju drugačiji način vožnje. Vozači su često još uvek naviknuti na letnje uslove i ne prilagođavaju brzinu. Pored toga, na putevima ima više pešaka i biciklista u tamnoj odeći, koje je teško uočiti. Pravovremeno prilagođavanje navika presudno je za bezbednost.

Kako voziti po magli

Vožnja po magli zahteva pre svega smanjenje brzine, jer vozač ne može da reaguje na ono što ne vidi. Osnovno pravilo je da se vozi tako da se vozilo može zaustaviti na razdaljini koja je vidljiva ispred. Uključuju se oborena svetla, nikako duga, jer se svetlost dugih farova odbija od kapljica vode u vazduhu i stvara beli zid pred očima. Razmak od vozila ispred treba značajno povećati, a preticanje izbegavati. Oslanjanje isključivo na zadnja svetla vozila ispred može biti varljivo, jer prati njegovu brzinu, a ne vašu vidljivost. Isključivanje radija i spuštanje prozora pomažu da se čuje saobraćaj koji se ne vidi, naročito na raskrsnicama.

Svetla za maglu, kada se uključuju prednja a kada zadnja

Mnogi vozači ne znaju pravilno da koriste svetla za maglu. Prednja svetla za maglu osvetljavaju prostor nisko ispred vozila i pomažu da se vide ivice kolovoza i oznake na putu. Zadnje svetlo za maglu je veoma jako, crveno svetlo, namenjeno uslovima kada je vidljivost izuzetno mala, odnosno ispod pedeset metara. Kada magla nestane, ono se obavezno isključuje, jer u normalnim uslovima zaslepljuje vozače iza vas i može se pomešati sa stop svetlima. Isto važi za kišu, gde zadnje svetlo za maglu stvara više problema nego koristi. Na instrument tabli uvek treba proveriti da li je lampica ovih svetala upaljena.

Mokro lišće na putu, klizavo kao led

Mokro lišće na kolovozu jedna je od najpotcenjenijih opasnosti jeseni. Kada je vlažno i sabijeno točkovima, ono stvara klizav sloj koji može biti opasan gotovo kao poledica. Lišće takođe prekriva rupe, ivičnjake i oznake na putu, zbog čega je teže proceniti stanje kolovoza. Na delovima puta pod drvoredima i u šumskim predelima treba unapred smanjiti brzinu. Kočenje, skretanje i ubrzavanje treba izvoditi blago, bez naglih pokreta, a naročito u krivinama. Ukoliko vozilo počne da proklizava, volan se okreće u pravcu u kom želite da idete, uz smirene pokrete i bez panike.

Nisko sunce koje zaslepljuje

U jesen je sunce nisko na horizontu u jutarnjim i popodnevnim satima, upravo kada većina ljudi putuje na posao i sa posla. Zaslepljivanje suncem može trajati nekoliko sekundi, dovoljno da se ne vidi pešak na prelazu ili vozilo koje koči. Prljavo vetrobransko staklo višestruko pojačava ovaj efekat, jer se sunčeva svetlost rasipa po nečistoćama i masnim tragovima. Redovno pranje stakla sa unutrašnje i spoljne strane, ispravni brisači i tečnost za pranje stakla su osnova. Sunčane naočare sa polarizovanim staklima i spuštena štitnik za sunce dodatno pomažu. Kada je vidljivost ugrožena, jedino ispravno rešenje je usporiti.

Zamagljena stakla u autu, kako ih brzo odmagliti

Razlika između toplog vazduha u kabini i hladnog spolja dovodi do magljenja stakala u automobilu, naročito ujutru i kada je više putnika u vozilu. Najbrži način za odmagljivanje je uključivanje klima uređaja, koji isušuje vazduh, uz usmeravanje toplog vazduha na vetrobransko staklo. Recirkulacija vazduha treba da bude isključena, jer ona zadržava vlagu u kabini. Grejač zadnjeg stakla i retrovizora znatno olakšava posao. Brisanje stakla rukom ili krpom ostavlja tragove koji kasnije smetaju pri noćnoj vožnji. Vlažni tepisi i patosnice pojačavaju problem, stoga ih treba povremeno osušiti.

Kraći dan, pešaci i biciklisti u mraku

Pomeranjem sata krajem oktobra mrak pada ranije, a mnogi vozači prvi put posle leta voze u sumrak. Pešaci u tamnoj odeći noću su vidljivi tek na nekoliko desetina metara, što pri većoj brzini nije dovoljno za zaustavljanje. Na delovima puta bez trotoara i u prigradskim naseljima posebno treba obratiti pažnju na ivicu kolovoza. Biciklisti često nemaju ispravna svetla, a deca se u ovo doba godine vraćaju iz škole u sumrak. Brzinu treba smanjiti u blizini škola, stanica javnog prevoza i naselja. Ispravno podešeni farovi i čista stakla na svetlima znatno povećavaju vidljivost.

Divljač na putu

Jesen je period pojačanog kretanja divljači, naročito u zoru i sumrak. Sudar sa divljači najčešće se dešava na putevima kroz šume i polja, pored kojih stoji znak za upozorenje. Kada se na putu pojavi srna ili divlja svinja, treba kočiti snažno, ali držati volan pravo, bez naglih skretanja. Izbegavanje životinje naglim manevrom često je opasnije od samog sudara, jer vozilo može sleteti sa puta ili udariti u drugo vozilo. Divljač se retko kreće sama, pa posle prve životinje obično nailaze i druge. Ukoliko do sudara dođe, uključuju se sva četiri pokazivača, obezbeđuje mesto nezgode i poziva policija.

Kada staviti zimske gume

U Srbiji je zimska oprema obavezna od 1. novembra do 1. aprila kada na putu postoje zimski uslovi, odnosno sneg, led ili poledica. Mnogi stručnjaci savetuju da se gume promene već kada jutarnje temperature padnu ispod sedam stepeni, jer letnje gume tada gube prianjanje. Zimske gume imaju mekšu smešu i dublje kanale koji bolje odvode vodu, što pomaže i na hladnom, mokrom kolovozu. Dubina šare mora biti najmanje četiri milimetra, iako se sa istrošenjem gume njen učinak postepeno smanjuje. Kod vulkanizera je bolje doći ranije, jer su prve hladne nedelje rezervisane za gužve i duga čekanja.

Kako pripremiti auto za jesen

Pre prvih hladnih dana isplati se uraditi kratak pregled automobila za jesen. Brisači koji ostavljaju trake ili škripe treba zameniti, a tečnost za pranje stakla dopuniti zimskom varijantom koja ne zamrzava. Sva svetla, uključujući svetla za maglu i registarske tablice, treba proveriti uz pomoć druge osobe. Akumulator je na hladnoći opterećeniji, a stariji od četiri do pet godina često otkaže pri prvom mrazu. Gume treba pregledati zbog pritiska i dubine šare, dok se kočnice proveravaju pri svakom redovnom servisu. U prtljažniku je korisno imati strugač za led, rukavice, lampu i ćebe.