Prva vožnja autoputem za mnoge nove vozače predstavlja veći izazov od samog vozačkog ispita. Velike brzine, kamioni sa strane i vozila koja pristižu iz leve trake stvaraju utisak da nema prostora za grešku. Dobra vest je da je autoput, kada se razumeju pravila, zapravo najbezbednija vrsta puta, jer nema raskrsnica, pešaka ni vozila iz suprotnog smera. U nastavku objašnjavamo sve što treba znati pre prvog izlaska na autoput, od ulaska do izlaska.
Strah od autoputa najčešće dolazi iz dva izvora, brzine i nepoznatih situacija. U gradu se vozi sporo i sve se dešava pred očima, dok na autoputu vozilo za jednu sekundu pređe preko trideset metara, pa odluke moraju biti brže. Drugi razlog je manjak iskustva, jer se tokom obuke autoput vozi retko ili nikada, u zavisnosti od grada. Mladi vozači zato prvi put na autoput izlaze sami, bez instruktora pored sebe. Najbolji lek je postepeno navikavanje, prvo kraća deonica u vreme slabijeg saobraćaja, uz iskusnijeg suvozača, a tek kasnije duže relacije i gušći saobraćaj.
Ulazak na autoput počinje na traci za ubrzavanje, koja postoji upravo da bi vozilo dostiglo brzinu ostalih učesnika pre ulaska u saobraćajni tok. Najčešća greška početnika je spora vožnja po toj traci i zaustavljanje na njenom kraju, što je veoma opasno. Pravilno je uključiti levi pokazivač pravca, pogledati u retrovizore i preko ramena, a zatim ubrzati do brzine koja odgovara vozilima u desnoj traci. Vozila koja su već na autoputu imaju prvenstvo, ali iskusni vozači često pređu u levu traku kako bi olakšali uključivanje. Umesto da se čeka savršena praznina, bolje je prilagoditi brzinu i uklopiti se između dva vozila, bez naglih pokreta volanom.
Osnovno pravilo glasi da se na autoputu vozi desnom saobraćajnom trakom, dok leva služi za preticanje. Mnogi vozači ostaju u levoj traci i kada ispred njih nema koga da pretiču, čime usporavaju saobraćaj i izazivaju nervozu onih iza sebe. Takva vožnja nije samo nekulturna, nego i protivpropisna. Posle završenog preticanja treba se vratiti u desnu traku čim to bude bezbedno. Traka za zaustavljanje u slučaju nužde nije traka za vožnju, niti za preticanje sa desne strane, i sme se koristiti isključivo kada vozilo ima kvar ili kada postoji neka druga hitna situacija.
Preticanje na autoputu deluje jednostavno, ali upravo tu nastaje veliki broj nezgoda. Pre prelaska u levu traku potrebno je proveriti retrovizor, jer vozila u toj traci često dolaze znatno većom brzinom nego što se čini. Pogled preko ramena otkriva vozilo koje se nalazi u mrtvom uglu. Pokazivač pravca uključuje se na vreme, a prelazak se izvodi blagim, postepenim pokretom volana. Kamion se pretiče odlučno, bez dugog zadržavanja pored njega, jer njegov vozač ima velike mrtve uglove i može vas ne primetiti. Vraćanje u desnu traku počinje tek kada se preticano vozilo cele vidi u unutrašnjem retrovizoru.
Mnogi vozači prate vozilo ispred na svega nekoliko metara, što na velikoj brzini ne ostavlja nikakvu šansu za reakciju. Jednostavan način za proveru je pravilo dve sekunde. Kada vozilo ispred prođe pored neke tačke, poput stuba ili znaka, počnite da brojite, a do te tačke biste trebalo da stignete tek posle dve sekunde. Po kiši, magli ili noću ovo vreme treba udvostručiti. Dovoljan razmak daje prostor da se reaguje na naglo kočenje, ali i pregledniju sliku puta ispred. Vožnja na maloj udaljenosti od prednjeg vozila jedan je od najčešćih uzroka lančanih sudara na autoputevima.
U Srbiji je ograničenje brzine na autoputu 130 km/h, osim ako saobraćajnim znakom nije drugačije određeno, na primer kod radova, naplatnih stanica ili opasnih krivina. Vozači sa probnom dozvolom imaju dodatno ograničenje i ne smeju voziti brže od 90 odsto dozvoljene brzine na tom delu puta. Previše spora vožnja takođe može biti opasna, jer remeti tok i navodi druge na rizična preticanja. Brzinu treba prilagoditi vremenskim uslovima, gustini saobraćaja i sopstvenom iskustvu. Tempomat olakšava održavanje ujednačene brzine na dugim, pravim deonicama, ali ga ne treba koristiti po kiši ili u gustom saobraćaju.
Za isključivanje sa autoputa važno je unapred pratiti table koje najavljuju izlaz, obično na dva kilometra, jedan kilometar i petsto metara pre skretanja. Na vreme se prelazi u desnu traku, uključuje desni pokazivač i ulazi u traku za usporavanje. Kočenje počinje tek na toj traci, a ne na samom autoputu, kako se ne bi ugrozila vozila iza vas. Ako izlaz promašite, nikako ne smete da se zaustavite, vozite unazad ili polukružno okrenete. Takvi potezi su strogo zabranjeni i izuzetno opasni. Rešenje je jednostavno, nastavite do sledećeg izlaza i tamo se vratite nazad.
Na autoputu se dešava da saobraćaj naglo stane zbog nezgode ili radova. Kada primetite zastoj na autoputu, odmah usporite i uključite sva četiri pokazivača pravca, kako biste upozorili vozače iza sebe. Pri zaustavljanju ostavite dovoljno prostora do vozila ispred, tako da vidite njegove zadnje točkove na podlozi, jer vam to daje mogućnost da se izmaknete ako neko udari otpozadi. U mnogim evropskim zemljama postoji obaveza formiranja koridora za hitne službe, tako što vozila iz leve trake idu ulevo, a sva ostala udesno. Taj običaj polako se usvaja i kod nas, a svakako olakšava prolaz vozilima hitne pomoći i policije.
Ako vozilo počne da gubi snagu ili se pojavi upozorenje na instrument tabli, treba se na vreme skloniti na zaustavnu traku, što dalje od kolovoza. Odmah se uključuju sva četiri pokazivača, a pre izlaska iz vozila oblači se reflektujući prsluk. Putnici izlaze sa desne strane i sklanjaju se iza zaštitne ograde, jer je boravak u autu ili pored njega na autoputu veoma rizičan. Sigurnosni trougao postavlja se iza vozila, na većoj udaljenosti nego na običnom putu, kako bi ga vozači na vreme uočili. Posle toga se poziva pomoć na putu, uz što precizniji opis lokacije prema kilometarskim oznakama ili poslednjem izlazu.
Autoput je predvidiv i jednoličan, zbog čega pažnja brzo slabi. Umor za volanom manifestuje se zevanjem, teškim kapcima, nesvesnim prelaženjem linija i gubitkom sećanja na poslednjih nekoliko kilometara. Takvo stanje je opasno koliko i vožnja pod dejstvom alkohola, jer i kratko mikrospavanje na velikoj brzini može izazvati tešku nezgodu. Preporuka je pauza na svaka dva sata, uz kratku šetnju i provetravanje. Otvaranje prozora i glasna muzika pomažu samo nekoliko minuta i ne zamenjuju odmor. Kada se oseti snažna pospanost, jedino pravo rešenje je zaustavljanje na odmorištu i kratak san.
