Prvih nekoliko minuta posle sudara odlučuje o tome koliko će ceo slučaj trajati, koliko će koštati i da li će osiguranje priznati štetu. Problem je što upravo tada niko ne razmišlja jasno, jer adrenalin skače, ruke se tresu i najlogičnije stvari se zaborave. Zato postoji vrlo jasan redosled postupaka koji svaki vozač treba da zna napamet, isto kao pravila saobraćaja.
Prva obaveza je da se saobraćaj ne dovede u još veću opasnost i da se pomogne onima koji su povređeni. To znači zaustaviti vozilo, uključiti sva četiri pokazivača smera, obući reflektujući prsluk pre izlaska iz vozila i postaviti sigurnosni trougao na dovoljnoj razdaljini iza mesta nezgode. Vozač ne sme da napusti mesto nezgode pre nego što ispuni svoje obaveze, jer je bekstvo sa mesta nezgode teži prekršaj od same nezgode. Tek kada je mesto obezbeđeno, prelazi se na dokumentaciju i razgovor sa drugom stranom.
Policija se obavezno poziva kada u nezgodi ima povređenih ili poginulih, kada je došlo do štete na putu ili objektima uz put, kada je jedan od učesnika pod uticajem alkohola ili drugih sredstava, kada vozilo nije registrovano ili nema osiguranje i kada se učesnici ne mogu dogovoriti o tome kako je nezgoda nastala. Policija se poziva i kada je u nezgodi učestvovalo vozilo sa stranim tablicama, jer je za dalji postupak potrebna zvanična dokumentacija. Broj policije je sto devedeset dva, a hitne pomoći sto devedeset četiri, i oni se u ozbiljnim situacijama zovu odmah, pre svake druge radnje.
Evropski izveštaj se koristi kada je nastala samo materijalna šteta, kada nema povređenih i kada su se učesnici saglasili o tome šta se desilo. To je najbrži i najjeftiniji put, jer nije potrebno čekati policiju ni plaćati troškove postupka, a osiguranje na osnovu tog izveštaja može da reši odštetu. Formular obično dobijate uz polisu obaveznog osiguranja i pametno je da uvek stoji u pretincu vozila zajedno sa hemijskom olovkom. Ako druga strana odbija da potpiše ili menja izjavu, izveštaj se ne popunjava nego se zove policija.
Formular se popunjava na mestu nezgode, dok su vozila još tu i dok su detalji sveži. Upisuju se datum, vreme i tačno mesto nezgode, podaci o vozačima i vozilima iz saobraćajne i vozačke dozvole, podaci o polisama osiguranja i obavezno skica nezgode sa smerovima kretanja. U rubrici sa okolnostima se označava samo ono što se stvarno dogodilo i napiše se ukupan broj označenih polja, jer se kasnije dodavanje smatra izmenom dokumenta. Oba vozača potpisuju izveštaj, svaki uzima svoj primerak, i time je izjava zaključena, pa se posle ne može menjati.
Fotografije su najjači dokaz i one često rešavaju spor koji bi inače trajao mesecima. Slika se pravi sa nekoliko udaljenosti, prvo šira slika cele situacije sa vidljivim oznakama na putu i saobraćajnim znacima, potom srednja slika položaja oba vozila, i na kraju detalji oštećenja i tablica. Korisno je fotografisati i tragove kočenja, komadiće plastike i stakla na kolovozu i položaj vozila u odnosu na pešački prelaz ili semafor. Sve to se radi brzo, jer se vozila u većini situacija ubrzo moraju pomeriti.
Kada nema povređenih, a vozila ometaju saobraćaj, ona se pomeraju sa kolovoza što je pre moguće, uz obavezu da se prvo zabeleži položaj fotografijama. Ostavljanje vozila u traci na frekventnoj saobraćajnici stvara rizik od drugog udara koji je često teži od prvog. Kada u nezgodi ima povređenih, vozila se ne pomeraju dok policija ne obavi svoj deo posla, jer položaj vozila ima dokaznu vrednost. U tunelu, na krivini i na autoputu sigurnost učesnika je iznad svakog dokaza, pa se ljudi izvode van kolovoza iza zaštitne ograde.
Prvo se zove hitna pomoć i policija, a zatim se pruža pomoć u granicama svog znanja. Povređena osoba se u principu ne pomera, osim kada joj preti neposredna opasnost, kao što su požar ili položaj u kome je u toku saobraćaja. Kod osobe koja je bez svesti proverava se disanje, a ako disanja nema, započinju se osnovne mere oživljavanja i to se nastavlja do dolaska hitne pomoći. Vozači koji su ispit iz prve pomoći polagali pre mnogo godina lako dobiju osvežavanje znanja na kratkim kursevima, i to je jedno od najkorisnijih ulaganja u sopstvenu sigurnost.
Drugi udar se najčešće dogodi vozilu koje je zaustavljeno na kolovozu bez upaljenih svetala i bez trougla. Zbog toga se sva četiri pokazivača uključuju odmah, trougao se postavlja iza vozila na razdaljini koja vozačima daje vreme za reakciju, a noću i u magli ta razdaljina se dodatno povećava. Ljudi ne stoje između vozila, ne sede u oštećenom vozilu na kolovozu i ne stoje ispred vozila okrenuti prema saobraćaju. Na autoputu se svi učesnici sklanjaju iza zaštitne ograde, jer je zaustavna traka jedno od najopasnijih mesta u saobraćaju.
Ako drugi vozač napusti mesto nezgode, ne treba ga pratiti u vožnji, jer se time stvara nova opasna situacija. Umesto toga se zapisuje ili fotografiše registarski broj, marka, model i boja vozila, kao i smer u kome je otišao, pa se odmah zove policija. Vredi zapitati prisutne ljude da li su videli šta se dogodilo i uzeti kontakt svedoka, jer je izjava svedoka izuzetno korisna u kasnijem postupku. Kamere okolnih objekata i vozila sa uređajem za snimanje često daju presudan dokaz.
Šteta se prijavljuje osiguravajućem društvu što pre, a kod polisa punog kasko osiguranja rokovi za prijavu su kratki i preciziraju se u samoj polisi. Za odštetu po obaveznom osiguranju potreban je Evropski izveštaj ili potvrda policije o nezgodi, uz saobraćajnu i vozačku dozvolu i polisu. Vozilo se ne popravlja pre nego što ga pregleda procenitelj, jer se posle popravke šteta ne može utvrditi. Ako je krivac druga strana, odšteta se traži od njegovog osiguranja, a postupak ide brže kada su podaci sa mesta nezgode kompletni i tačni.
Situacija u kojoj se pri parkiranju zakači tuđe vozilo je pravno ista kao svaka druga nezgoda, samo bez drugog vozača na mestu. Odlazak bez ostavljanja podataka je bekstvo sa mesta nezgode, sa vrlo neprijatnim posledicama kada se snimak kamere pojavi. Ispravno je ostaviti poruku sa imenom i brojem telefona na vidnom mestu i pozvati policiju kada vlasnik nije dostupan, a mesto i oštećenje fotografisati. Kada ste vi oštećena strana, fotografišete štetu, tražite snimke sa okolnih kamera i prijavljujete slučaj policiji zbog dokaza.
Prva greška je usmeni dogovor bez papira, gde druga strana obeća da će platiti i posle prestane da se javlja. Druga je popunjavanje Evropskog izveštaja sa nepotpunim podacima ili bez skice, jer takav izveštaj osiguranje često vraća. Treća je priznanje krivice iz nervoze na mestu nezgode, dok četvrta je pomeranje vozila pre fotografisanja, čime se izgubi jedini dokaz o položaju. Peta i najskuplja greška je odlazak sa mesta nezgode zbog uverenja da je šteta mala, jer u saobraćaju vrednost štete ne određuje vozač nego procenitelj i sud.
Postupak posle nezgode se uči isto kao i vožnja, ponavljanjem u glavi dok je mirno. Praktičan način je da u vozilu uvek stoje formular Evropskog izveštaja, hemijska olovka, prsluk, trougao i potpuna kutija prve pomoći sa nezavršenim rokom trajanja, i da se jednom u nekoliko meseci u nekoliko rečenica prođe redosled koraka. Vozači koji su ovaj niz jednom naučili posle sudara deluju smireno, a smirenost je ono što najviše čuva i njih i sve ostale na putu. Znanje pravila je početak, a znanje šta se radi kada pravila propadnu je znak vozača koji je zaista spreman za saobraćaj.
